Srpski rječnik isšolkovan njemačkim i latinskim riječma / skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanović = Wolf Stephansohn's Serbisch-deutsch-lateinisches Wörterbuch ... Lexicon Serbico-Germanico-Latinum.

  • Karadžić, Vuk Stefanović, 1787-1864.
Date:
1818
Catalogue details

Licence: Public Domain Mark

Credit: Srpski rječnik isšolkovan njemačkim i latinskim riječma / skupio ga i na svijet izdao Vuk Stefanović = Wolf Stephansohn's Serbisch-deutsch-lateinisches Wörterbuch ... Lexicon Serbico-Germanico-Latinum. Source: Wellcome Collection.

    20/546 (page 16)
    цравославни епископ Барлштадтскн, Њ. к. н. и А. величества дјејсгави-, шелни шајни совјетннк. V. Високопреосв. Г. ЕЕНЕДИКТ КРАЉЕВИЋ, родом пз Солуна (дакле земљак св. Ћирила и Методија), 'нравославни еиископ Далматин- ски, Бокоиоторски, Дубровиички и Исгпријски, који je још на прво o6ja- Еленије, не чензјући ни rmcivia ни препоруке, скугшо у својој епархији io5 пренл меранта. VI. Племештш Г. КОНСТАНТИН ЕМАНуИЛ ЂИК.А om Дегаан- фалве з у Салској вармефи таб. суд. асесор. Изненада ме довела среБа да сједтм у куЕи овога Маћедоно - Влашкога Ткжголије, који се оеобито ©брадовао кад je разумијо л виђео, да се у његовој куВи ради Српсни рјечник , и засвЈедочио je да ra je он одавно жељео и гпражио због Српсно- га језика. VII. Покојни и незаборављрни Г. ДРАГО ТЕОДОРОВИЋ из Трнје„ cma , којн ши je поелао близу четпнри сшогпине форинши у сребру, и sa њи накуиио пренумераиша у Тријесту. Из Трјестански пре-нумеранта биди се , г.ако људи помажу чему о&е, н. п. галадсше Ерцеговцу Г. Вили- п у ЛучиЕу не шреба више од једне књиге, али он oite да узме lo , па да понлони сиротињн; гаако Г. Петар Теодоровић узшма себи и гоепођи својој и седморма ^еце сваком по једну, а особишо 6 за сиро- гпињу, Да Трјестанци у овановим дога^ајизма нијесу помагали Стојко- в и E у, Д о с и т е з у и С о л а р и R у, могао би ro реЕи, да шени зато по» мажу , што еам из Турскедкао и они понајвише. Ова господа нека дијеле caivio славу и благодарносш за оно шгпо се добро на^е у овој књизи, а шшо буде (или се коме учини) р^аво и иева- л>ало , моја je кривица и срамопта ? и ja Еу за оно ученоме свијегпу од- говарагпи, и ђе штпо будевд погријешио иоправиЕу, шгао ли не б^дем (него се нсше caivio учини) , браниЕу. / f * Џ Јога неколико ријечи да проговоршм о ^екојим ријечима у овој шбизи : s)Ja сам овђе Српски језик раздијелио на гпри нарјечија (као шшо je сам по себи раздијељеи), ш. ј. ЕРЦЕГОВАЧКО, Hojinvi говоре сви Србљи , који живе по Ерцеговишт, no Босни (како Грчвога, гпако и Турског занона) по Црној гори, по Далмацији , по Рватској и по Србији озго до Мачве, до Баљева и до Карановца ј РЕСАВСКО, нојим говоре Србљи по Браничеву, jjo Ресави, по Лијевчу и но ТемниЕу и горе даље уз, Мораву, по наији Па- раппксиој, по Црној ријеци и по крајнни Негогпинској; и СРЕМАЧ.КО, ко- јим говоре Србљи по Сријеоту, по Бачкој, по Банатпу, по горњој Маџарској и по Србији oro Саве и око .Дунава (до Мораве). Највећа je (и готово једина) разлика између ови нарјечија у изгова- рању слова Б , које се у Ерцеговачком нарјечију изговара на чегпири начи- иа: а) ђе се иа њему глас не отеже, онђе га изговарају вао je, н. п. бј е~ лнло, цвјешови, пјевати, рјечит, умјеши, с јенина, вј е- чиш, и т. д. б) у оваковим ријечима послдје д, л? н, ш, прешвори се